Arhiruina se nalazila u srcu pustinje, gde su talasi vrućeg vetra nosili pesak, a tlo bilo kao kestenjasto crveno kamenje. Samo najhrabriji i najsrećniji su pokušavali da napadnu ovu tvrđavu, ali jako malo njih uspeju. Razlog? Na njenoj zaštiti bio je herojski ratnik, njegovih magičnih moći bilo je dovoljno da uništi celu vojsku. Zao, sa očima koje sijaju kao svetlucavi plamen, bio je gotovo neuništiv. Ipak, danas se sve menja, ja sam dosao na red da se borimo.
Ja nisam bio sam u ovom poduhvatu. Bio sam vođa napada. Meni su se pridružili moji vojnici, četiri miliona ratnika, svi sa jednim ciljem: uništiti Arhiruinu. Moji vojnici nisu bili obični borci. Bili su posvećeni, hrabri, opremljeni mačevima oštrim poput groma, bez straha u srcu. To su bili borci u koje se nisam dvoumio da stavim svoju veru. Svaki od njih znao je svoj zadatak i bio je spreman da se bori do poslednjeg daha.
Iako ruina nije bila lako dostižna, bila je smeštena u strategijski teškom delu pustinje, sve je bilo postavljeno da bude teško osvojiti. No, ja nisam birao lakše puteve. Moji borci su imali jednog vođu: mene. I moji heroji, sa snagom i sposobnostima koje nisam mogao da zanemarim, predvodili su nas.
Počeli smo polako, da bi se ubrzo naša vojska razmotrila i formirala liniju napada. Moje oči su bile na Arhiruini. Znao sam da ćemo se suočiti sa velikim izazovom, ali bilo je jasno da je napad neizbežan. Usmerio sam pogled ka svom lideru, hrabrom Tigru Kanu, čoveku sa maskom rogatog bika, čiji lik nije bio samo simbol snage, već i liderstva.
„Počnite!“ naredio je Tigar Kan, i vojska je krenula. U tom trenutku, vojna mašinerija se pokrenula. Čuo se šum koraka miliona stopala, a pesak je počeo da se podiže u vazduh kao oluja koja je dolazila. Iz svakog kuta, iz svakog bataljona, vojnici su počeli da se kreću ka ruini.
Znao sam da moramo brzo da napadnemo pre nego što se protivnički heroj pripremi. Počeli smo sa napadom izdaleka, koristeći snage lukova i strelaca. Iako su naši streličari imali preciznost, Arhiruina je imala svoju odbranu – moćne magije koje su se poput munje strelovito obrušavale ka nama. Zračna magija, stvorena da uništi svaku naša napada, suprostavila se brzo, ali mi smo to očekivali.
Usmerio sam snage ka glavnoj kapiji, dok su heroji mog napada, svi opremljeni moćnim mačevima, zauzeli svoje pozicije. Tigar Kan, glavni vođa napada, ponovo je okrenuo svoje oči ka prednjem delu borbe. U tom trenutku, čuo sam samo zveckanje mačeva i pucanje magičnih barijera. Naša ofanziva bila je brutalna i odlučna.
Arhiruina je odgovarala sa magijama elementa, magijama tame, svetlosti, i vetra koje su bile gotovo nemoguće da se zaustave. Ali bili smo spremni. Magije mog vojnog heroja neutralizovale su većinu protivničkih napada, dok je moj glavni herojski bataljon probijao linije protivnika, sečivši kroz zaštitne zidove.
Ono što se dešavalo u narednim minutima bilo je kao pesma bitke. Udarali smo kao talas, bez milosti. Heroini Arhiruine su padali pod udarcima naših mačeva. Unatoč tome što su pokušavali da povrate kontrolu, bili smo odlučni. Moje vođe i vojna snaga sve su se borile u savršenoj harmoniji, bez greške.
Nekoliko trenutaka kasnije, Arhiruina je bila u rukama mog naroda. Zao heroj, koji je čuvao ovo magično ostrvo, pao je pod težinom vojske koja nije poznala strah. U samom srcu tvrđave, zaronio sam u dubinu u potrazi za nagradama. Tamo, pod ruševinama, našao sam 33.877 crnih bisera, dragocenosti koje su simbolizovale ne samo moć i bogatstvo, već i duhovnu snagu kojom je ovaj napad bio osiguranje nečega mnogo većeg od samog osvajanja.
Dok sam stajao na pobedničkoj ruini, sa crnim biserima u rukama, sve mi je bilo jasno. Naša vojska, predvođena Tigrom Kanom, bila je neustrašiva i nepobediva. Osvojili smo Arhiruinu, obrisali neprijatelje i postavili temelje nove epohe.
Pustinja je bila tiha. Svi su znali da će priča o ovom danu ostati u legendama.